Paunović ima poruku za sve: Bog svoje najteže misije daje svojim najboljim izabranicima (VIDEO)

Novi ciklus, nova energija, novi selektor. Veljko Paunović stupa na čelo reprezentacije Srbije sa jasnom misijom: da izgradi tim koji će biti prepoznatljiv po karakteru, stilu igre i verovanju u sopstveni potencijal. Odmah nakon imenovanja, Paunović je govorio o vrednostima koje želi da vrati u nacionalni tim, važnosti ljudskih odnosa, odgovornosti i putu koji reprezentaciju vodi ka višem cilju. Njegova vizija nosi jednostavnu, snažnu poruku – Srbija mora i može da bude bolja.

„Velika mi je čast što sam danas i zvanično stupio na dužnost selektora A reprezentacije. Radost i zadovoljstvo emocije su koje dominiraju u ovom trenutku, iako je odmah posle utakmica sa Engleskom i Letonijom svima bilo jasno da želim da nastavim saradnju sa ljudima iz Saveza, sa reprezentacijom i sa momcima koji imaju zadatak da vrate srpski fudbal tamo gde mu je i mesto.“ – rekao je Paunović za zvaničan sajt FSS odmah nakon potpisivanja ugovora i dodao:

„Pred nama je mnogo izazova, biću sa svojim ljudima i saradnicima na mestu gde sam ponikao, gde sam stekao mnogo prijatelja i mnogo fudbalskog znanja. Osećam na neki način potrebu da vratim sve ono što sam kao ličnost dobio u svojoj zemlji. Mnogo je detalja na kojima treba da radimo, najvažniji je ljudski faktor, sve ono što nosi odgovornost selektora svoje zemlje. Pre svega, ogromnu čast.“

Uoči puta za London na utakmicu protiv Engleske, poruka je bila da ‘Prilika ne bira trenutak’. Sada su pred selektorom vreme i jasni ciljevi. Samim tim i nestrpljenje pred prvo okupljanje reprezentacije u martu 2026.

„Vrlo sam praktičan po tom pitanju. Svakako da mart predstavlja početak u tehničkom smislu, ali sam još ranije osmislio i pripremio plan koji sam sada počeo da brusim. Ja sam čovek od akcije, koji voli da radi. Do marta ima puno vremena, a vreme je korisno samo ako se dobro sprovede plan rada i plan akcije. Koncentrisan sam na sve što želim da uradim do tada. Prevashodno su mi važne posete igračima, uspostavljanje kontakta – sa nekima se znam dugo i relacija je već postojala, ali ima momaka sa kojima treba da se upoznam još bolje. I na ličnom i na karakternom planu, kao i sa zahtevima koje ćemo imati – ne samo u igri, već i u svakodnevnom odnosu prema timu, dresu i reprezentaciji Srbije.“

Kada se pomene ime Veljka Paunovića, prva asocijacija je Novi Zeland. Kada se pomene Novi Zeland, svima je u glavi finale protiv Brazila i gol Nemanje Maksimovića u poslednjem minutu, ali mnogi zaboravljaju da se iza titule svetskog prvaka takođe krio jedan ozbiljan proces koji je trajao više od tri godine. Selekcija, odabir igrača, način na koji je selektor neke momke ubedio da prihvate poziv reprezentacije Srbije… Nešto slično ga očekuje i u novoj misiji – kao selektora A tima.

„Svaki uspeh je deo procesa. Deo plana koji treba da se uspešno sprovede. Na putu do konačnog cilja ima puno uspona i padova. Proces koji mora da se sagleda kroz sva iskustva – i u toku takmičenja i van njega. Najvažnije su vrednosti, komunikacija, odnos koji imamo jedni prema drugima. To je sve što moramo da sagledamo sa jednom jasnom vizijom gde želimo da budemo, kako želimo da stignemo tamo i da nas na tom putu ništa ne omete – ni uspesi, ni neke male izgubljene bitke. Javnost mora da zna da je put dugačak, ali da je svaka usputna stanica cilj do kojeg moramo da dođemo na način koji nama pripada. Ništa nije lako. Sve što sam kroz fudbal naučio – dobar pristup, međusobni ljudski odnosi – sve je to neophodno da bismo stvorili ambijent, zdravu grupu ljudi koji žele da rade zajedno i da na kraju budu uspešni. Novi Zeland je jedna lepa priča i lep primer, ali sada moramo da razmišljamo o jednom novom putu koji je ispred nas i na koji krećemo od ovog trenutka.“

Povratak kulta reprezentacije, kao jedan od prioriteta novog selektora, podrazumeva i vraćanje nekih lepih tradicija koje bi mogle da zbliže sve faktore u srpskom fudbalu – stručni deo, javnost i medije.

„Jesam praktičan čovek, ali sam i pomalo klasičan po pitanju kulture i istorije. Jako je važan odnos prema grbu i reprezentaciji, ali isto tako i prema našoj zajednici i našem narodu. Za mene je uvek bio lep događaj utakmica između selektora i novinara. Želeo sam tu ideju da realizujem u finišu ove sezone, ali nam objektivne okolnosti nisu dozvolile – pre svega termini i obaveze klubova u predstojećem periodu. Svakako ne odustajem. Mislim da takve stvari prijaju publici i javnosti i da mogu da pošalju pozitivnu poruku svima. To je ambijent koji tražimo – da se ujedinimo svi zajedno i da se razumemo.“

Svaki trener i svaki selektor vole da se okruže ljudima koji su pre svega stručni, ali i ljudima u koje imaju neograničeno poverenje.

„Planiram da nastavim saradnju sa članovima stručnog štaba koje sam okupio i pred mečeve sa Engleskom i Letonijom. To su ljudi sa kojima sam dugo radio i koje odlično poznajem, ali su nam potrebni i ljudi iz Srbije. Na prvom mestu, koga želim da imam uz sebe, to je moj prijatelj i saigrač iz reprezentacije, protivnik u mnogim utakmicama – Nikola Lazetić. Praktično se znamo od 12. godine, od prvog okupljanja fudbalskih škola, kasnije i kroz reprezentativne selekcije. Upravo nas je reprezentacija i spojila. Sa druge strane, kao predsednik FSB, on je čovek koji poznaje svu tematiku i problematiku, veoma važan resurs za mene u sprovođenju strategije koju imamo. U ulozi tehničkog koordinatora koju će imati, može mnogo da nam doprinese i pomogne – prevashodno reprezentaciji, a onda i meni.“

Odmah nakon potpisivanja ugovora, predsednik Džajić i generalni sekretar Radujko uručili su novom selektoru dres sa brojem 2030 i porukom koju su njegovi ‘orlići’ nosili tokom trijumfalnog puta na Novom Zelandu – BOG SVOJE NAJTEŽE MISIJE DAJE SVOJIM NAJBOLJIM IZABRANICIMA.

„To je to. Poruka koja najbolje definiše našu novu misiju. Situacija zahteva mnogo rada i truda. Znamo da neće biti lako, ali smo svi naklonjeni tome da damo sve od sebe da stignemo do cilja. Gledajući u budućnost iz ove perspektive, za nas je najvažnije da svi radimo u istom pravcu, da smo ujedinjeni i da vratimo srpski fudbal tamo gde mu je mesto.“

Govoreći o stilu igre, prepoznatljivom identitetu reprezentacije, Paunović ističe:

„Naša vizija je da napravimo reprezentaciju koja će biti prepoznatljiva. Imamo kvalitet koji nas predstavlja u evropskom i svetskom fudbalu, ali smo geografski vezani za Evropu. Igraćemo sa više od 50 reprezentacija sa ovog kontinenta. U nekim slučajevima, protiv reprezentacija koje će nama diktirati igru, što je možda bio slučaj na Vembliju. Ali sa više od 40 reprezentacija mi moramo da imamo sposobnost da diktiramo igru. To je vizija na kojoj moram da sarađujem i sa selektorima naših mlađih selekcija – da možemo da napravimo stil koji će se dopadati našoj publici, kojeg će se protivnici plašiti i imati respekt prema nama. Vizija do koje moramo da dođemo zajednički, paralelno dok se takmičimo u svim selekcijama: da razvijamo naš model igre i našu svest o tome da fudbal koji igramo danas i koji ćemo igrati u budućnosti ima ubeljiv pečat našeg podneblja i naših mogućnosti – da ima srpski fudbalski potpis.“

Stara Pazova, mesto na kom su stasavale generacije srpskog fudbala, ponovo je scena jednog velikog početka.

Pre deset godina, sa istim imenom na klupi, Srbija se vratila iz Novog Zelanda sa svetskim zlatom. Danas, sa mnogo većim izazovom i još većim nadanjem, selektor Paunović počinje novu misiju.

(Espreso/FSS)